Sve sto me veze uz bivsu jugu...

Dobrodošli na moj blog...

08.02.2009.

Aska i vuk ....

Aska i vuk

Ivo Andric

       Za zrtvu to su bili neocekivani cudni trenuci, negde izmedju
    samrtnog uzasa, u kom je vec bila potonula, i nezamisljene, krvave
    i konacne cinjenice koja se krije iza reci - smrt. To je vec
    premrloj Aski ostavljalo nesto malo vremena i tamo gde je
    mislila da ga vise nema i ne moze biti, ali tako malo da je
    to jedva licilo na vreme. To joj je dalo i snage za pokret,
    ali to nije bio pokret odbrane, jer za njega nije bila
    sposobna. Poslednji pokret mogao je biti samo - igra.

    Tesko, kao u mucnom snu, devojcica je ucinila prvi pokret,
    jedan od onih pokreta koji se vezbaju uz "stanglu" i koji jos
    i ne lice na igru. Odmah za tim je izvela drugi, pa treci.
    Bili su to skromni, ubogi pokreti na smrt osudjenog tela, ali
    dovoljni da za koji trenutak zaustave iznenadjenog vuka. I kad
    je jednom pocela, Aska ih je nizala jedan za drugim, sa uzasnim
    osecanjem da ne sme stati, jer ako izmedju jednog i drugog
    pokreta bude samo sekund razmaka, smrt moze uci kroz tu pukotinu.
    Izvodila je "korake", onim redom kojim ih je ucila u skoli i kao
    da cuje ostri glas svoje uciteljice: "Jedan - i - dva! Jedan - i
    - dva - i - tri!"

    Tako je islo sve redom. Sve sto je u toku prve godine mogla
    da nauci. Pokreti su kratki, brzi, i ne mogu da ispune vreme
    sto stoji nepomicno kao praznina iz koje stalno preti smrt.
    Presla je i na figure koje se u skoli izvode bez oslona, na
    sredini sale. Ali tu su njeno znanje i njena snaga bili ograniceni.
    Pravilno i potpuno umela je da izvede dve-tri figure. I ona ih
    je izvodila groznicavo. Jedna, pa druga, pa treca. I tu je bio
    otprilike kraj njenog znanja i vestine. Morala je da ponavlja
    pokrete, a bojala se da ponavljanjem ne izgube od svoje snage i
    privlacnosti. I uzalud je nastojala da se seti jos necega sto
    bi mogla da izvede i cime bi zatrpala ponor koji je ceka na kraju
    igre. Vreme prolazi, vuk jos gleda i ceka, ali vec pocinje da se
    priblizava, a pred njom su nemilosrdno zatvorena sva dalja znanja
    klasicne igre, i glas uciteljice postaje sve tisi, gubi se negde
    potpuno. Dobro je posluzilo njeno znanje, ali sad je i njemu
    dosao kraj. Znanje izneverilo, skola ne ume nista vise da joj
    kaze, a valja ziveti i, da bi se zivelo, - igrati.

    I Aska je krenula u igru iznad skola i poznatih pravila, mimo
    svega sto se uci i zna.

    Ko zna da li je svet ovaj, otkad postoji, video ono sto je tog
    dana videla skromna i bezimena suma iznad Strmih Livada.

    ......
    Sto zivota osecala je sada u sebi mala Aska, a sve njihove snage
    upotrebila je da produzi jedan jedini, svoj zivot, koji je bila
    vec pregorela.

    Mi i ne znamo koliko snage i kakve sve mogucnosti krije u sebi
    svako zivo stvorenje. I ne slutimo sta sve umemo. Budemo i prodjemo,
    a ne saznamo sta smo sve mogli biti i uciniti. To se otkriva samo
    u velikim i izuzetnim trenucima kao sto su ovi u kojima Aska igra
    igru za svoj vec izgubljeni zivot.


14.09.2008.

Juga u slikama...1

 

Jugoslavija


Dubrovnik, nekadasnja mala, ali mocna republika, danas je jedan od najznacajnihih turistickih centara na Jadranskom moru

Crkva Sv. Marije Velike (bivsa katedrala) na Rabu, koju je 1177. posvetio papa Aleksandar III

Crveno jezero kod Imotskog jedan je od mnogih prirodnih fenomena dalmatinskog krsa

Tipicna stena grebenaste istocne jadranske "obale hiljadu ostrva"
 
Kornati, najveci arhipelag u Jadranskom moru sa oko 140 ostrva, ostrvaca i grebena, i pored svoje jedinstvene lepote danas su nenaseljeni

Glavni trg sa katedralom Sv. Stjepana (XVI - XVIII vek) u gradu Hvaru na istoimenom ostrvu

Kastel-Gomilica, jedan od sedam dvoraca - "kastela" smestenih u zalivu severno od Splita koji su u XV i XVI veku prerasli u mala utvrdjena naselja

Zlatni Rat, plaza u Bolu, najpoznatijem letovalistu na ostrvu Bracu

Nazad Dalje
14.09.2008.

juga 2

 

Jugoslavija


Galicnik, makedonsko planinsko selo u kome jos uvek cveta folklorna tradicija

Devojke iz Makedonije

Svake godine se u Guci odrzava letnji vasar koji okuplja cuvene seoske trubacke orkestre. Stara srpska vojnicka truba je i danas popularan instrument u ovom kraju

Devojke iz doline Juzne Morave u igri budjenja proleca. Ova igra obiluje ritualnim elementima koji slave plodnost

Hrvatska narodna nosnja, kao i nosnje iz mnogih drugih krajeva Jugoslavije, bogato je ukrasena vezom i drugim dekoracijama
Na Kosovu je zbog etnicke raznovrsnosti stanovnistva, postojalo preko 30 razlicitih vrsta nosnji. I danas se neke od njih mogu videti
 
Mlada vojvodjanka

Narodne nosnje na obali Jadrana predstavljaju spoj nosnji dinarskog planinskog zaledja sa venecijanskim i turskim elementima

Svecana muska odeca sa srebrnim tokama na jeleku i okovanim koznim pojasom iz Zmijanja

Vojvodjanski zemljoradnik uziva u zasluzenom odmoru

Mladici iz Rugovske klisure na Kosovu u svojoj tradicionalnoj nosnji od belog, rucno tkanog sukna oivicenog crnim pantljikama

 


Nazad 
14.09.2008.

juga 3

 

Jugoslavija


Manastir Gracanica, zaduzbina kralja Milutina iz 1321., ukrasena je freskama koje se ubrajaju medju najuspelija dostignuca Milutinove dvorske slikarske skole

Manastir Zica kod Kraljeva, zaduzbina kralja Stefana Prvovencanog, bio je prvo sediste nezavisne srpske arhiepiskopije, na cijem celu je bio kraljev brat sv. Sava

Petrova crkva kod Novog Pazara, pozni IX ili rani X vek, jedna je od najstarijih sacuvanih crkava u Srbiji

Ursulinska crkva Svetog Trojstva u Ljubljani (rani XVIII vek) najlepsi je primer barokne arhitekture u Sloveniji. Ispred crkve je spomenik (iz tog perioda) podignut u znak zahvalnosti zbog spasenja od kuge
 
Pokrajina Kosovo, danas uglavnom naseljena Albancima, bila je sediste srednjevekovne srpske drzave. Danas su u Urosevcu jedna pored druge dzamija i pravoslavna crkva

Pravoslavna i katolicka crkva u Beceju, gradicu na Tisi

Manastir na Cetinju, sedistu crnogorskih vladika - knezeva, sagradjen 1701. godine na mestu na kome je vec bio manastir koji su Turci unistili
Muratovo turbe - grobnica turskog cara Murata, podignuta na mestu na kome je ovaj car poginuo u kosovskoj bitci 1389. godine

 


Nazad Dalje
14.09.2008.

juga 4

 

Jugoslavija


Mnogobrojni primeri secesija s kraja XIX veka mogu se videti po vojvodjanskim gradovima. Ova zgrada se nalazi u Subotici
Zemun, danas deo Beograda, nekada je bio poseban grad. Pod austrijskom i ugarskom vlascu bio je sve do 1918. U njemu se nalaze lepi primeri arhitekture XVIII veka i vrlo privlacan stari deo grada neposredno iznad Dunava

Ulica u Kopru, starom gradu na Slovenackom primorju, koji je danas vrlo dinamicna morska luka
 
Pogled na Sremske Karlovce, srediste srpske kulture i vere u doba kada su srpske zemlje ispod Dunava bile pod turskom vlascu

Stari most na Neretvi, sagradjen 1566, predstavlja jedinstveni arhitektonski poduhvat

Pogled sa Petrovaradinske tvrdjave na Dunavu, jedne od najvecih i najbolje ocuvanih tvrdjava iz poznog XVII veka u Evropi

 


Nazad Dalje
14.09.2008.

juga 5

 

Jugoslavija


Borl kod Ptuja, jedan od mnogobrojnih slovenackih dvoraca, podignut u XIII a obnovljen u XVII veku

Ulica u Prizrenu sa turskom kaldrmom, tipicna za podrucja koja su dugo bila pod otomanskom vlascu

Pocitelj je hercegovacki srednjevekovni grad gotovo uklesan u stenu nad Neretvom. Ovaj privlacni orijentalni gradic ima dzamiju iz 1563. godine i medresu (islamsku skolu) iz 1664. godine
 
Pasini konaci u Vranju ubrajaju se medju najlepsa ostvarenja srpske narodne arhitekture s kraja XVIII i pocetka XIX veka

Zrenjanin, najveci grad u Banatu, ima nekoliko vrlo lepih baroknih zgrada, poput Gradske vjecnice koja se vidi na slici

Amidzin konak u Kragujevcu (1823), koji je za upravitelja svojih kancelarija podigao knez Milos Obrenovic, sprski vladar, u vreme kada je Kragujevac bio srpska prestonica

Zgrada u srpsko banatskom stilu iz XIX veka u Leskovcu

 


Nazad Dalje
14.09.2008.

juga 6

 

Jugoslavija

Katedrala SV. Marka u Korculi (XV-XVI vek), kao i mnoge druge crkve na Jadranu, mesavina je nekoliko arhitektonskih stilova

Zmaj, amblem Ljubljane, moze se videti na mnogim mestima u starom delu ovog grada

Ogromne podzemne prostorije u Dioklecijanovoj palati u Splitu

Medju brojnim istorijsko-umetnickim znamenitostima Trogira, izdvaja se romanicki portal Katedrale koji je 1240. godine izradio majstor Radovan
 
Dva putira (XI vek) iz Biskupije danas se nalaze u Hrvatskom arheoloskom muzeju u Splitu

Sibenska katedrala (XV - XVI vek), mesavina gotike i renesanse, jedna je od najlepsih na Jadranu

Pogled na Dubrovnik sa starih zidina. Posle nekoliko zemljotresa 1667. grad je obnovljen. Tada su impozantne barokne gradjevine, Katedrala i crkva Sv. Vlaha, prosarale njegov inace srednjevekovni izgled

Knezev dvor, sediste vlade Dubrovacke Republike, cija teritorija se prostirala sve do poluostrva Peljesac

Neobarokna zgrada Hrvatskog narodnog kazalista u Zagrebu (1895), ispred koje se nalazi fontana "Izvor zivota", delo velikog hrvatskog vajara Ivana Mestrovica (1905)

 


Nazad Dalje
14.09.2008.

juga 7

 

Jugoslavija


Piran je slikoviti gradic na slovenackom primorju koji je kao i mnogi drugi stari gradovi na obali Jadrana, iz odbrambenih razloga smesten na poluostrvu

Deo Arene, dobro ocuvanog rimskog amfiteatra u Puli (I vek), koja moze primiti 23 000 gledalaca

Slavoluk Sergijevaca, koji je plemenita Salvija podigla svojoj braci 29-28. godine pre nase ere u Puli

Kalemegdan, unutrasnja Stambol kapija, izradjena oko 1750. god.

Kalemegdan - Beograd
 
 

Tipicna sredozemna flora istocne obale Jadrana

Pogled na hrvatsku luku i Djavolje otoke sa srednjevekovne tvrdjave iznad grada

Pogled sa zvonika Katedrale na krovove starog grada Raba

Riboliki covek, kamena skulptura iz Lepenskog Vira, jedinstvenog nalazista rigarskog naselja iz kamenog doba (oko 5000 godina pre nase ere). To je najstarija skulptura vecih dimenzija pronadjena u Evropi

 


Nazad Dalje
12.08.2008.

Pa pocnimo od pocetka...

Sve je pocelo kad smo se rodili, nije nas niko ni upitao gdje i kome cemo postati djete.To je po nekim visim silama sve krenulo samo od sebe, nista nismo mogli da mijenjamo...

Kad smo poceli da gledamo, hodamo i s vremenom i govorimo, tad je sve postalo zanimljivije.Znali smo kako se zovemo, kako se kaze tuta, a i tata, i svi po broju od bliznje porodice. Znali smo da se cuko vuce za rep onda kad niko ne gleda, a maci bolje da se ne prilazi.

Onda dolaze godine kad saznajemo puno nevaznih stvari za nas djecu, a koje se odraslim cini jako bitno.Poceli smo da idemo u skolu, odkrivamo toliko zanimljivih stvari o sebi, i o svemu oko nas.

Nekako u to vrijeme nas uce i o tome u kojoj drzavi zivimo, u kojem gradu, sta bi rekli jednom strancu kad bi nas upitao: Odakle si?Sta je tako posebno kod vas, sta nema nigdje po svijetu? ...

E tu negdje bi trebala da pocne ova velika prica o nama svima... bivsim jugoslovenima...

 

11.08.2008.

Ovo je velika prica...

 

Ovo je velika prica,
i mi smo važna uloga u njoj,
pusti šta priča ova šiša,
slušaj osječaj svoj.

I budi normalan čovjek,
koji ima samo jedno lice,
snažno vezano u lanac,
drugih velikih bića
je gotova priča.

Kaže mama, kaže babo,
kaže englez , kaže švabo,
kaže dedo, kaže nana,
vjesti s kube, iz irana,
nedaj da te niko maže,
radi samo što ti srce kaže…


Sve sto me veze uz bivsu jugu...
<< 02/2009 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728

http://rivendell.fortunecity.com/redguard/636/royo/19.html